Koliko traje veče u kafani i kada se zatvara račun

Kafana nema program podeljen u blokove i nema zvaničan kraj večeri, i to je najveća razlika u odnosu na salu ili hotel. Noć se ne odvija po rasporedu nego po tome koliko gostiju ostane. Ko to zna unapred, drugačije planira i dolazak i povratak i koliko će potrošiti.

Kada kreće veče

Vrata se otvaraju oko osam, a prva runda hrane ide ubrzo posle toga. Muzika po pravilu počinje između devet i deset, tiše nego kasnije, dok se sala puni.

Prvi sat je najmirniji deo noći i jedini u kojem se razgovara bez podizanja glasa. Ko dolazi zbog društva, taj deo večeri je najvredniji.

Ko dođe posle jedanaest, zatekne salu punu i muziku na punoj jačini, a večera ga uglavnom sačeka u poslednjoj rundi.

Pred ponoć

Poslednji sat pre ponoći je najgušći. Tada se serviraju glavna jela, sala je puna, a osoblje radi u najvećem opterećenju cele godine.

Zbog toga se u tom periodu na sve čeka duže, od pića do računa. To nije loša usluga nego matematika broja gostiju i broja konobara.

Praktično, sve što treba pre ponoći naručuje se do pola dvanaest. Posle toga se red usporava.

Ponoć

Ponoć u kafani traje kratko kao trenutak, a dugo kao raspoloženje. Muzika stane, odbrojava se, i onda kreće deo večeri zbog kojeg se uglavnom i došlo.

Prvih pola sata posle ponoći je najglasniji deo noći. Tada se najviše peva u glas i tada se najviše naručuje muzika za stolom.

Ako se ide napolje da se vidi vatromet, vredi se dogovoriti ko čuva sto. U punoj sali se prazan sto ne drži dugo.

Posle dva ujutru

Oko dva se sala prvi put proredi. Deo gostiju odlazi, a oni koji ostanu dobiju prostora, i to je za mnoge najbolji deo večeri.

Muzika se tada menja. Repertoar se vraća na najpoznatije pesme, često i po drugi put, jer ih traži ono što je ostalo od publike.

Kuhinja u većini objekata tada iznese još jednu rundu, najčešće nešto toplo. To se u opisima retko navodi, a postoji.

Do kada se ostaje

Zvaničnog kraja nema. Muzika svira dok ima gostiju, a to ume da bude i do sedam ujutru, posebno u objektima koji rade celu noć i inače.

Zbog toga se u kafani ostaje duže nego što se planira. Društvo koje je dogovorilo prevoz za dva, najčešće ga pomeri bar jednom.

Ko mora da ide ranije, dogovori to sa društvom na početku, jer se u tri ujutru niko ne razdvaja lako.

Kako se zatvara račun

Račun se po pravilu vodi za ceo sto, a ne po osobi. Piće se dodaje tokom noći, pa se na kraju sabere sa akontacijom koja je već uplaćena.

Traženje računa u pet ujutru u punoj sali traje. Praktičnije je zatražiti ga malo ranije, dok osoblje još stiže da obiđe stolove.

Dogovor o deljenju pravi se na početku večeri. Računanje ko je šta popio posle sedam sati nikad ne ide dobro.

Šta se plaća posebno

Muzika koja svira za stolom, garderoba i napojnica su tri stavke koje ne ulaze u meni i najčešće se plaćaju gotovinom.

Za društvo od šestoro to nije mali iznos, pa se procenjuje unapred. Bankomati prvog januara ume da budu prazni, a u kafani se novac ne podiže.

Ako se pije više od proseka, i to se dodaje na procenu, jer se piće u kafani gotovo uvek naplaćuje po utrošku.

Povratak

Posle ponoći se na vozilo čeka duže nego u bilo kom drugom trenutku godine. Aplikacije rade sa uvećanom tarifom, a taksi u centru se teško zaustavlja.

Dogovor o povratku pravi se pre polaska od kuće, ne u pet ujutru. Ako se grupa deli, to je jedini trenutak kada se svi još čuju.

Za veće društvo je najjednostavnije dogovoriti jedno vozilo unapred. Izlazi jeftinije i brže od pojedinačnog snalaženja.

Šta ostane od takve noći

Od cele večeri se zadrže dva ili tri trenutka i gotovo nikad nisu oni koji su bili planirani. Zbog toga se doček ne meri cenom menija nego time da li je tih nekoliko minuta bilo.

Kafana za to ima prednost koju druge sale nemaju: muzika je blizu stola, a veče se ne završava kada program stane.

Ko izdrži do tri, dobije deo noći koji se ranijim dolaskom sledeće godine ne može nadoknaditi.

Kada se ide sa starijim gostima

Kafanski format odgovara starijim gostima više nego velika sala, jer je muzika ono zbog čega se dolazi, a program ne traži stajanje.

Ono što se planira je odlazak. Oko dva ujutru je prirodan trenutak, kada se sala prvi put proredi, a prevoz se još nalazi bez dugog čekanja.

Sto dalje od zvučnika i bliže izlazu traži se pri rezervaciji. To je sitnica koja odlučuje da li će veče biti prijatno ili naporno.